Црвена звезда је најуспешнији фудбалски клуб у Србији по броју освојених шампионата (25)[2] и купова (24). Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских шампиона у Барију, Италија и Интерконтинентални куп у Токију, Јапан исте године.
Према недавној (фебруар 2008) анкети Звезда је најпопуларнији клуб у Србији где има подршку 48,2% популације У Београду такође највећи број људи навија за Звезду или 41 %.
Од 2011. године Црвена звезда има и свој женски клуб.
Фудбалски
клуб Црвена звезда основан је 4. марта 1945 године, на иницијативу чланова
Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије. Првобитно месец дана раније,
дакле у фебруару исте године основано је ново омладинско фискултурно друштво
које је брзо прерасло у спортски колектив и добило име Црвена звезда. Прву
утакмицу наш клуб одиграо је против Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и
победио са 3:2, а стрелац првог гола био је Коста Томашевић. Током прве,
оснивачке године одиграли смо укупно 36 мечева, забележили 30 победа, нерешено
је било пет пута, а једини пораз доживљен је у Темишвару против Румуније.
На први
трофеј чекали смо до 1948. године када је освојен први од 23 Купа, а у финалу
са убедљивих 3:0 побеђен је Партизан. Следи период константног освајања одличја
и после три пехара у најмасовнијем такмичењу 1951. године у незабележеној
трилер завршници првенства најтрофејнији српски клуб стиже и до наслова
најбољег у шампионату. Сустигли смо предност загребачког Динама од пет бодова
(тада се победа бодовала са два бода) у последња три кола, а одушевљени
навијачи запалили су новине на стадиону и на раменима носили своје јунаке кроз
Београд. У наредним деценијама Црвена звезда израста у гиганта светског
формата, са препознатљивом брзом и ефикасном игром. Бројни стручњаци и спортски
радници доприносили су успесима клуба, организација је подизана на виши ниво,
изградили смо нови стадион...
Доминирали
смо у националним такмичењима, и време је дошло да се оде степеник више,
односно да сав уложени труд и рад добије своју потврду у виду неког
континенталног трофеја. Прва велика прилика пропуштена је у финалу Купа Уефа
1979. године, када смо у финалу, након судијске неправде поражени од Борусије
из Мехенгладбаха. Наредних скоро деценију ипо црвено-бели су били редован
учесник евро-купова, побеђени су многи фудбалски џинови, а Црвена звезда
захваљујући сјајним играма и врхунским велемајсторима у својим редовима постаје
симбол источно-европског фудбала.
Круна
успеха на Маракану стигла је коначно 1991. године када Златна генерација
српског клуба осваја Европу и свет. У финалу Купа европских шампиона побеђен је
Олимпик из Марсеја, да би само неколико месеци касније у Токију, пехар намењен
светском клупском прваку заблистао у трофејној сали стадиона "Црвена
звезда".
Нажалост
једна генерација младих и суперквалитетних играча услед грађанског рата на
простору бивше Југославије није успела да се задржи на окупу, уследиле су
спортске санкције према нашој земљи и забрана учешћа у међународним
надметањима. Стање у клубу се често поистовећује с пуним правом са стањем у држави,
јер још од оснивања судбину српског народа делио је и наш клуб. Прошли смо кроз
веома турбулентан период у коме су руководство и играчи често мењани, квалитет
фудбала је опао, али и у таквој ситуацији успели смо да освојимо завидан број
трофеја у домаћим оквирима. Доласком бивших играча из Златне генерације на
место председника и тренера, Владана Лукића и Роберта Просинечког, најављен је
повратак на стазе успеха. Окренули смо се младим играчима из Србије који
поседују велики потенцијал и нема сумње да ће уз навијаче који клуб френетично
прате и бодре још од оснивања, Црвена звезда поново постати симбол лепршаве и
ефикасне игре која ће нам у будућности верујемо донети много трофеја.
http://sr.wikipedia.org/sr/ФК_Црвена_звезда
Нема коментара:
Постави коментар